У далеким њивама Панонске равнице још у јутро кад се зора руди стидљиво и погнуте главе лагано сунцокрет се буди.
Златни цветак своју главу диже преносећи топлом небу поздрав и тако се дан за даном ниже како Сунце одлази и стиже.
И тако је докле Сунце греје целог дана док врапци небом језде сунцокрет се до вечери смеје док не види прве сјајне звезде.
Свако малено Сунце на њивама сјаји док се облаци са неба не склоне сваког дана својом душом светли док с вечери поново не клоне.
Па са Сунцем опет Златне лати шири док ветрић пири и певају птице над далеким њивама Панонске равнице.