Постоји један дан који је посебан за све даме. У питању је, наравно, 8.март. Ученици 5/1, 5/4 и 6/3 одлучили су да на часу српског језика направе честитке за маме. Данима су се припремали за то и смишљали како ће да створе најлепшу честитку јер маме то заслужују. Били су ту разни папири у боји, машнице, тракице, стикери, цветићи, циркони и незаобилазне шљокице.
Уживали су у раду. На сваком лицу је сијао осмех. Причали су како ће их маме грлити и љубити кад угледају њихове ручно прављене честитке. Толико позитивне енергије, усхићености и задовољства може да створи једино неизмерна љубав према мајкама.
Велики је дар имати поред себе децу која толико уживају у раду и шире љубав. И моју душу су испунили радошћу и задовољством. И још једном ми показали зашто толико волим свој посао.
Када су завршили честитке, ђаци су били веома срећни, а верујем да су и маме.
