Књига ,,Мали Принц" по многима је најистакнутије дело за децу. Када видимо танушну књигу, не можемо ни да претпоставимо колико је велики њен значај који се посебно односи на мотив пријатељства.
Мали Принц је дечак из свемира који је напустио своју малену планету не би ли упознао нове људе и научио нешто ново. Док је био на својој планети, гајио је једну ружу која му је била све у животу, али му њено пријатељство и лепота нису били довољни. Принц на своме путовању од планете до планете среће различите људе који имају сличне особине. Сви они су били усамљени, окупирани собом и својим послом, нису примећивали свет око себе, ни оно што је у том свету важно.
Он није могао да разуме смисао њиховог постојања. Код свих које је дечак упознао била је присутна бесмисленост, бесциљност, бескорисност рада, одсуство љубави и разумевања према другима, као и према пословима које обављају. На свом путу Принц је упознао краља без поданика, уображеног човека, пијанца, пословног човека, географа и фењерџију. У свету ових ликова владају похлепа, сујета, себичност, опијеност самим собом... Укратко, сви су били заробљени у свету у коме су живели. Насупрот њима дечак је био отвореног срца, искрен и пун љубави. Када је схватио да у животима ових људи влада духовна пустиња и да они не могу бити његови пријатељи, дубоко се разочарао.
Једини искрени пријатељ била му је лисица која му је објаснила значај његове руже. Ружа симболизује љубав и правог пријатеља који се тешко налази и зато га треба чувати. Иако је срео и друге руже, оне њему нису биле значајне као његова ружа у коју је уложио сав рад, труд и љубав. То се у ствари дешава и у животу - човек среће хиљаде људи, али само неки од њих постају његови преви пријатељи. Пријатељство и љубав су вредности без којих човек не може да живи и морају се чувати од свих искушења. Мали Принц је то схватио и своју ружу чувао под стакленим звоном. Реченице ,,Човек само срцем добро види. Суштина се очима не да сагледати" нам означавају да све оно што видимо очима, није важно колико оно што осећамо срцем. Човек је друштвено биће. Одређују га љубав, пријатељство и рад који су прожети искреношћу. Ако нам нешто од тога недостаје, или све то не пружамо другоме, сигурно ћемо у животу бити несрећни и празни.
